Poslednjih sedmica ponovo je postalo aktuelno pitanje broja radnih sati u danu ili nedelji, s obzirom na to da su dve države s Balkana unele novine u ovu oblast.
Grčka će uskoro povećati radnu sedmicu za dan, a Crna Gora planira da smanji radni dan za sat. U međuvremenu, i u nemačkom Bundestagu povela se priča o ukidanju pravila o osmočasovnom radnom vremenu. Tu ideju zastupa jedna od tri nemačke vladajuće stranke, čiji funkcioneri smatraju da ne treba više da se nameću strogi propisi u zakonu o radnom vremenu.
U Srbiji je i dalje na snazi politika da se radi duže i više, a ne kraće, jer ovdašnji Zakon o radu predviđa radnu nedelju do 40 sati (minimalno 36 sati). Njeno eventualno skraćenje značilo bi da bi ona trajala 32 radna sata, što domaći propisi za sada ne predviđaju.
Sindikati smatraju da o tome treba pregovarati, ali bi na takav potez mogle da se pozovu pojedine firme u specifičnim delatnostima, među kojima nikako nisu proizvodnja i trgovina u kojima su radnici inače najslabije plaćeni i najduže rade. Ipak, u zemlji ima kompanija koje posluju četiri radna dana u nedelji, ali je to pravilo samo izuzetak. Na ovu temu nedavno se izjasnio i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, koji je izjavio da, dok je on predsednik države i dok bude imao uticaja u partiji koja čini većinu u Narodnoj skupštini, nikada neće prihvatiti uvođenje sedmočasovnog radnog vremena.
U Uniji poslodavaca Srbije ističu da, iako je fleksibilizacija rada prisutna i kod nas, naša zemlja mora da nađe rešenje koje će odgovarati njenoj privredi.
– Recimo, u proizvodnim delatnostima, gde se radi u tri smene i gde ionako nedostaje radne snage, teško da bi skraćenje radnog dana bilo izvodljivo. Za sada, dakle, u Srbiji to nije moguće. Treba da nastavimo da radimo na dizanju BDP-a. Nemci to sebi ipak mogu da priušte, iako i njima nedostaju radnici – ističe Svetlana Budimčević iz unije.U sindikatima ipak tvrde da u razgovorima s radnicima i uopšte članovima sindikata, apsolutno svi glasaju za skraćenje radnog dana. Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, podseća na to da iako postaje forma rada od osam sati, od tih osam časova, aktivno se radi od pet do šest sati.
– S skraćenjem radnog vremena ne bi se radilo četiri sata, kako mnogi misle da bi bilo, već upravo onoliko koliko se sada radi sa osmočasovnim radnim danom. Sva istraživanja pokazuju da je produktivnost mnogo veća sa skraćenjem radnog dana ili radne nedelje – navodi Savićeva, dodajući da evropski poslodavci koji to sprovode u delo nisu nikakvi zaljubljenici u zaposlene, pa da to rade zbog njih.
– U Nemačkoj, recimo, ne koriste pauze već i tada rade da bi izašli ranije s posla. To su poslodavci prepoznali kao znak da treba nešto da se koriguje u radnom danu. Ipak, kod nas nema šanse da se dogodi to u skorije vreme. Podnosili smo mi inicijative za neradnu nedelju i nikom ništa. Oni su shvatili da im profit može biti samo veći, a radnici zadovoljniji, motivisaniji za šestočasovni rad. Uz to, istraživanja pokazuju i da se sa skraćenjem radnih sati u danu smanjuju i bolovanja, a uvođenje četvorodnevne radne nedelje se broj odlazak na bolovanja prepolovio takođe. Tako da u tim odlukama i te kako ima ekonomske računice – napominje Savićeva.
S druge strane, Jovan Protić, koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) za Srbiju, kaže za „Politiku” da ne postoje dokazi da se produktivnost rada na bilo koji način poboljšava ili pogoršava time što se produžava ili skraćuje radna nedelja.
– Svi ti razgovori koji se vode o skraćenju radnog vremena zavise od dobre računice onih koji donose odluku da li to pozitivno ili negativno utiče na produktivnost rada. Trebalo bi najpre uraditi neko dobro istraživanje o tome da li će se to isplatiti privredi ili će „zakinuti” firme za neki deo profita, pa nikome neće biti od koristi – smatra Protić, dodajući da Srbija, recimo, po strukturi privrede nije uporediva sa Crnog Gorom, koja skraćuje radni dan.– Ne možemo od njih da izvlačimo primere dobre prakse, jer je tamo turizam sve i svja, a kod nas su to proizvodne delatnosti. Isto je i s Grčkom – napominje Protić i podseća da su i u Finskoj i Švedskoj imali eksperimetne sa šest časova rada dnevno, ali da to nije zaživelo.
– Kod nas je radna nedelja i dalje 40 radnih sati, to ne odudara od međunarodnih radnih standarda – napominje Jovan Protić.